IGRA STAKLENIH PERLI

Perhaps it was like this:
1976  neko je rekao nekome da to ne bi bila loša ideaja. TO je bilo da se svira nešto drugo, samo da se svira, da se putuje muzikom.

Tako su se Zoran Laki?, (klavijature, glas) Vojislav Raki? (gitara) Pedja Vukovi? (udaraljke) po?eli da se nalaze u stanu kod Zorana u Novom Sada I da beskrajno sviraju sviraju sviraju. Sedelo se na podu, u moru instumeneata, I kad se nije sviralo pili su se Kolinska I Earl Grej ?ajevi I pri?alo ili ?utalo. I onda se opet sviralo ….
Niko nije imao klasi?no  rok zaledje I svi su pre toga živeli u inostranstvu: Zoran u Nema?ko. Vokan. Djle u Cenralno Africi I Gvineji, Pedja u Indiji, Srednjem Istoku… ali bilo je potrebno da se svi ( I kasniji ?lanovi benda) nadju baš OVDE, u Beogradu,  da bi se sve slkpilo u celinu ve?u od delova.

Uticaji:  Naravno rani Pink Floyd, Tangerine Dream, Can (I upošte cela Kraut Rok scena)Doors I cela TA scena… rani Genesis, King Crimson… I puno Jimi Hendrixa.. ali bilo je tu mnogo više. Melodi?nost Beatlesa I otka?ena agresivnost Stonesa: 2000 Light Years from Home i Lake of Lily Flowers bili su ranom program Igre Staklenih Perli . I bilo je klasi?ne muzike, možda više u muzi?kim rešenjima. Rondo inspirisan Keith Emersonovom interpretacijum je dugo bio standard.  I dosta enti?ke muzike, ito ne samo isto?ja?ke I Indijkse..

Bas je falio, mo?na baza. Tako se pojavio  mladi Draško Drakula Nikodijevi? sa svojim Fender Precission basom, i ?izmama. On je doneo pulsiru?i bas inspirisan ritam mašinama koje su se tek pojavile, još jedan glas I mnogo ?vš?i zvuk sa dubl?jim korenima u klasi?nom roku. Nedavno se vratio bio iz New Yorka.
Na nagovor prijatelja kao što su Zoran Kengur, Vuja,  I Djani slikar koji nas je naterao da kreativnost pokožemo svetu krenule se svirke.
Bilo je nekoliko konzerata u Dadovu, SKCu I Voždovcu sa kostimima I podižu?im najlonima.  ?esto u u okviru Poyorišnih festival. Bili su uspešni. Publika je dolazila da vdi prijatelje na sceni, da vidi nšto drugo, da otputuje na tren na drugo mesto, da osveži tada prili?no u?malu Beogradsku senu.

Ali bilo je potrebno zaokužiti yvuk I scensi nastup bubnjevima. Tako je došao jo? mladji Dragan Šole Šo?. On je doneo složenije structure, ?vrš?u kompoziciju I uklopio se sa klasi?nim muzi?kim obrazovanjem Zorana I Djoleta.

Otada, rane 77 Igra Staklenih Perli nastupa uživo. Zahvaljuju?i Momi Rajinu, SPoljnom Programu SKCa I pozorištu dogadjaj ISP je postal ku?ni bend u SKCu gde so do tada rok svirke bile nepoznate. Pa I nisu bile prave rok svirke. Uprekrcanoj maloj sali – koju je bend preferirao u odnosu na veliku – publika je sedela na podu a ponekad I na bini I “letela”, ve? znaju?i da ot po?etka sa snimljenim efektima sat rake ke?e non stop svirka oko 90 minuta bez prekida, kao zvu?ni roller coaster.

Na jednu od tih svirki Zoran Kengur je doveo režisera Stanka Crnobrnju. On je doeo ISP na tada popularno Nedeljno popodne.
Tu ih je ?uo Mi?a Markovi?, tada urednik na RTSu. Ostalo je istorija:

Ostalo je istorija

And  perhaps it was like this: