Lyzzard Square

The Earth is round, or is it square,
Well, I don’t care.
The Earth is round, the Lyzzard’s square,
Well, I don’t care.

I’m flying high, never gonna die,
“Cause I know I’m right,
I’m flying high, never gonna die,
“Cause I know I’m right,

I’m going down to where my friends are lying down,
In the sun.
I’m going down to where my friends are lying down,
In the sun.

Memories of the clown
are bringing me down,
Well, I don’t care.

Memories of the clown,
Are bringing me down
But I’ll be there,.

Don’t beware ’cause I’ll be there.
Lyzzard Square,
Don’t beware ’cause I’ll be there.

Lyzzard Square,

~ Drasko Drakula Nikodijevic

Mushroom

When I saw mushroom there
I was born and I was dead

~Damo Suzuki

Journey

We found ourselves in ethereal ice
We know no hours, we know no days,

Our sins are your fears.

~ Hermann Hesse

Putovanje u plavo

Mi smo sebe našli u etarskom ledu,
Ne znamo za sate, ne znamo za dane,
Naši gresi su i vaša strahovanja,

~ Hermann Hesse

+
+
+

Vrt Svetlosti

Bašta ja sam od svetlosti,
Magija sam samo ja,
Iz dubina, ko korz maglu
Nazireš mi svetla zrak
?ovek jesam, ljubav jesam, mržnja jesam
Šta si ti?
Da li si se šetala
Vrtom od svetlosti?

A u zidu svom od zlata
Otvorila se tajna vrata.
U zracima jutra plivaš,
U boajama se prelivaš,
Sve izgleda ko u bajci,
Šume, staze i pašnjci.
Ljubila se sa de?acima,
Igrala sa pajacima,
Uživala do besvesti,
U Vrtu od Svetlosti,

To je mašte tvoje plod,
Magija je samo to.
Straha malo ja dodajem,
Vražiji sam neki soj.

More jeste, doga jeste, kamen jeste,
Osvano je novi dan,
To je samo ludi san.

~Pedja Wolff Vukovic/Zoran Lakic

Garden of Light

I am the garden of light,
I am just magick play,
From depths, though the fog
You glimpse my light’s ray.
Man I am, love I am, hate I am.
What are you?

Did you ever take a walk in the Garden of Light?

In the wall, all of gold.In the morning rays you swim,
Secret doors unfold.

In the colors you roll.
It’s all like a fairy tale:
Forests, paths and stroll.

She kissed with the boys.
Played with paglacio toys
Enjoyed her mind out
In the Garden of Light.

It’s all in your mind till dawn.
I add some fear now,
I am the devil’s spawn

Sea is, rainbow is, stone is,
New day daws
It’s all a pipe dream!

~Pedja Wolff Vukovic/Zoran Svaba Lakic

{c) 2010 ISP, Wolfffwerks

Perhaps it was like this:
1976  neko je rekao nekome da to ne bi bila loša ideaja. TO je bilo da se svira nešto drugo, samo da se svira, da se putuje muzikom.

Tako su se Zoran Laki?, (klavijature, glas) Vojislav Raki? (gitara) Pedja Vukovi? (udaraljke) po?eli da se nalaze u stanu kod Zorana u Novom Sada I da beskrajno sviraju sviraju sviraju. Sedelo se na podu, u moru instumeneata, I kad se nije sviralo pili su se Kolinska I Earl Grej ?ajevi I pri?alo ili ?utalo. I onda se opet sviralo ….
Niko nije imao klasi?no  rok zaledje I svi su pre toga živeli u inostranstvu: Zoran u Nema?ko. Vokan. Djle u Cenralno Africi I Gvineji, Pedja u Indiji, Srednjem Istoku… ali bilo je potrebno da se svi ( I kasniji ?lanovi benda) nadju baš OVDE, u Beogradu,  da bi se sve slkpilo u celinu ve?u od delova.

Uticaji:  Naravno rani Pink Floyd, Tangerine Dream, Can (I upošte cela Kraut Rok scena)Doors I cela TA scena… rani Genesis, King Crimson… I puno Jimi Hendrixa.. ali bilo je tu mnogo više. Melodi?nost Beatlesa I otka?ena agresivnost Stonesa: 2000 Light Years from Home i Lake of Lily Flowers bili su ranom program Igre Staklenih Perli . I bilo je klasi?ne muzike, možda više u muzi?kim rešenjima. Rondo inspirisan Keith Emersonovom interpretacijum je dugo bio standard.  I dosta enti?ke muzike, ito ne samo isto?ja?ke I Indijkse..

Bas je falio, mo?na baza. Tako se pojavio  mladi Draško Drakula Nikodijevi? sa svojim Fender Precission basom, i ?izmama. On je doneo pulsiru?i bas inspirisan ritam mašinama koje su se tek pojavile, još jedan glas I mnogo ?vš?i zvuk sa dubl?jim korenima u klasi?nom roku. Nedavno se vratio bio iz New Yorka.
Na nagovor prijatelja kao što su Zoran Kengur, Vuja,  I Djani slikar koji nas je naterao da kreativnost pokožemo svetu krenule se svirke.
Bilo je nekoliko konzerata u Dadovu, SKCu I Voždovcu sa kostimima I podižu?im najlonima.  ?esto u u okviru Poyorišnih festival. Bili su uspešni. Publika je dolazila da vdi prijatelje na sceni, da vidi nšto drugo, da otputuje na tren na drugo mesto, da osveži tada prili?no u?malu Beogradsku senu.

Ali bilo je potrebno zaokužiti yvuk I scensi nastup bubnjevima. Tako je došao jo? mladji Dragan Šole Šo?. On je doneo složenije structure, ?vrš?u kompoziciju I uklopio se sa klasi?nim muzi?kim obrazovanjem Zorana I Djoleta.

Otada, rane 77 Igra Staklenih Perli nastupa uživo. Zahvaljuju?i Momi Rajinu, SPoljnom Programu SKCa I pozorištu dogadjaj ISP je postal ku?ni bend u SKCu gde so do tada rok svirke bile nepoznate. Pa I nisu bile prave rok svirke. Uprekrcanoj maloj sali – koju je bend preferirao u odnosu na veliku – publika je sedela na podu a ponekad I na bini I “letela”, ve? znaju?i da ot po?etka sa snimljenim efektima sat rake ke?e non stop svirka oko 90 minuta bez prekida, kao zvu?ni roller coaster.

Na jednu od tih svirki Zoran Kengur je doveo režisera Stanka Crnobrnju. On je doeo ISP na tada popularno Nedeljno popodne.
Tu ih je ?uo Mi?a Markovi?, tada urednik na RTSu. Ostalo je istorija:

Ostalo je istorija

And  perhaps it was like this:

Njih petorica su se sreli slucajno. To jest, ako ne verujete u unutarnje zakone koji vode nase zivote i nase postupke. Bio je to susret ljudi ciji su se stavove prema zivotu i muzicki ukusi pomalo razlikovali, ali koji su ipak imali nesto zajednicko: potrebu da stvaraju i istrazuju prelepe i cudne i zastrazujuce duhovne prostore zarad ciste radosti koju to donosi. Iako su imali dovoljno srece da razlicite periode svog zivota provedu na razlicitim tackama ove planete, mesto njihovog susreta bilo je isto tako cudno kao da su dosli iz svemira – bio je to Balkan, na kome je zemlja iz koje poticu.

Svako je od njih pretrpeo razlicite uticaje razvijajuci svoju svest. Slusali su Pink Floyd, Can, Tangerine Dream, Jimi Hendrix, citali su Hermanna Hessea, Castanedu, Tibetansku Knjigu Mrtvih i retko su cinili bilo sta vazno a da ne konsultuju I Ching.

I tako su se njihove energije srele. I zajedno su poceli da stvaraju svoj svet, shvatajuci da je najprikladnje sredstvo za njegovu materijalizaciju bio zvuk, i njihova ljubav prema zvucnim slikama. Oni su retko imali prave “probe“. Svako okupljanje je trebalo da uspostavi nove granice percepcije – a uvek su imali i zahtevnu publiku – sebe same. Vremenom su shvatili da imaju nesto sto bi vredelo pokaszati i drugima, i odlucili da izadju na binu. Ni tu nisu pravili veliku razliku izmedju zivih izvodenja i svojih “proba“.

I ubrzo se proculo – Igra Staklenih Perli, Das Glasperlenspiel, The Glass Beads Game je postala bend koji je “nesto drugo“, grupa ljudi koja ima moc da stvori neku magiju za svakoga ko je spreman da tome prisustvuje. Kao sto kaze Pedja, perkusionista: “Posmatras sebe kao sviras, tvoje se ruke krecu naizgled bez svesne namere, opazas kako “ne znajuci znas“ sta ce se sledece dogoditi, osecas da je zvuk doveo nekoliko – ponekad i prilicno – umova “u fazu“, da si sebe uveo u neverovatan sled psihickih pejzaza, duhovno oko se otvara, osecas stalno rastuci broj umova koji i se pridruzuju i onda se “setis“ da si na stejdzu i vidis ta ushicena lica i shvatis da si ih odveo negde gde nikada ranije nisu bili, negde gde cak ni ti ranije nisi bio, da smo makar i na trenutak uspeli da postanemo JEDNO. Wow! Taj trenutak “jednosti“ (oneness) vredi stotine svirki!“

Sve se to desavalo krajem 70-tih (u Beogradu). Nije bas tesko zamisliti okolnosti u jugoslovenskoj rok-muzici u to vreme, zaista nesrecne za mlade muzicare a jos i gore za alternativne. Clanovi Igre Staklenih Perli zaticu sebe kako sve vise vremena provode u raspravama sa izdavackom kucom a sve manje u kreativnom procesu. A i radosti je nestalo. Mada su bili prvi bend u Jugoslaviji koji je koristio laser na bini, iako su uspevali da zvuk i svetlo kontrolisu na bini dok bi svirali, posle dve ploce bili su primorani da prihvate cinjenicu da su prepeke i nerazumevanje onih “na vlasti“ bili preveliki da bi bili prevazidjeni. I tako su stali.

Snimci koje cete upravo cuti nisu nikada pre bili obljavljivani. Cekali su u tisini na svoj trenutak. I uprkos svim tim godinama, osnovni kvalitet njihove muzike i dalje je veoma ziv – jos uvek nas zadivljuje stepen “jednosti“ koje su uspevali da postignu. Svako ko je ikada prisustvovao njihovim zivim izvodjenjima moci ce da prepozna taj duhovni osecaj, tako redak i tako jedinstven. Nesto sto je bilo tako neocekivano u ono vreme, nesto sto je jos uvek prilicno iznenadjenje za slusaoca. Igra Staklenih Perli zeli ti dobrodoslicu u Unutrasnji Tok njihovog zvucnog sveta.

…

Dosli su iz svemira, klizeci bez napora po Unutrasnjem Toku sto cini ovaj Univerzum. Nakon kratkog boravka na razlicitim tackama ove sicusne kugle, sreli su se na sredistu ove dimenzije i, nalazeci da se njihovi vibracioni nivoi savrseno poklapaju, odlucili da udahnu zivot mocnoj magiji. Planete su zadrhtale na svojim putanjama, svaki je kvazar propustio jedan treptaj da bi osmotrio ovo cudo, a zblanuti su astrolozi razbijali glave oko cudnog spleta konjunkcija i opozicija. Uzimajuci materijalne oblike, upotrebili su ovu magiju da izabranog provedu kroz kapije vremena i prostora i da igraju ovu novu Igru. I kada se to zavrsilo, poprimil su nove oblike, cekajuci da novi ciklus Ponovnog radjanja zapocne neku drugu Igru …

Tekst Pedja i Vesna
Tekst napisan za album Drives. Kalmegdan Disk